Beogradski pejzazi

Ovo nije neka pateticna zalopojka za neki nepostojecim Beogradom. Ja ne znam za bolji.

Kad slusam kako pricaju kako je "onomad...nekad bilo bolje, srecnije..." Blago njima kad znaju za to. Ja se toga ne secam. Ja ne mogu da patim za necim sto nisam osetila. Meni ne moze da nedostaje nesto cega i ne mogu da se secam. Ni ne osecam se kao da sam na nekom gubitku.

Ja ne pricam o Beogradu kakav je bio i patim za njim.

Pricam o mom Gradu, danas.

Sleepless...neka tako bude.

Besana, uvek. Spavacu neki drugi put. Ima vremena za spavanje.

Necu se nesto posebno predstavljati. Jedno zensko heavy metal derle od dvadeset i nesto godina...

Neko ko cita ovo mozda me i zna... neko me mozda i prepozna iz textova... nije ni bitno ko sam ja.

Ove stranice ispunjene su mislima i recima pojedinca, nekog ko zivi u ovom nesrecnom gradu, nekog drugacijeg od opsteg neukusa i kica jefine zabave narodnjacke balkanske subkulture, nekog ko se inati opstem trendu besciljnosti...

Mozda neko ko bude citao moje textove deli moje misljenje... oseca sto i ja.

Dovoljno mi je da znam da nas ima, da smo drugaciji i da se ne predajemo.

Zelim da verujem da ima nade za neke lepse beogradske pejzaze.